Ustav­ni sud Cr­ne Go­re usvo­jio je žal­bu advo­ka­ta Dra­ga­na Le­pe­ti­ća iz Her­ceg No­vog, ko­jem su her­ceg­nov­ski Osnov­ni sud, a po­tom i pod­go­rič­ki Vi­ši sud, ugro­zi­li pra­vo na slo­bo­du iz­ra­ža­va­nja. Su­di­je Osnov­nog su­da u Her­ceg No­vom od­re­dio je Le­pe­ti­ću nov­ča­nu ka­znu od 1.000 eura zbog iz­no­še­nja navodno uvreda na ra­čun su­di­ja, pred­sjed­ni­ka su­da i dru­gih uče­sni­ka u po­stup­ku. Le­pe­ti­će­vu žal­bu na tu od­lu­ku od­bio je Vi­ši sud, ali je Ustav­ni sud do­nio od­lu­ku da mi­je­ša­nje u slo­bo­du iz­ra­ža­va­nja advo­ka­ta ni­je oprav­da­no i nu­žno u de­mo­krat­skom dru­štvu.
Osnov­ni sud u Her­ceg No­vom ka­znio je Le­pe­ti­ća zbog pod­ne­ska u ko­me je, ka­ko su sma­tra­li, iz­nio skri­tu­al­ne uvre­de jer je kon­sta­to­vao da se na su­đe­nju u ko­jem je bio za­stup­nik su­di­ja sva­đao sa za­pi­sni­ča­rom i na­re­đi­vao mu da ra­di, dok se za­pi­sni­čar po­zi­vao na štrajk i rad­no vri­je­me ko­je je is­te­klo.
– Su­di­ja je bio vid­no iz­ner­vi­ran i s ob­zi­rom da se ra­di­lo o kra­ju ra­nog vre­me­na i pet­ku, zbog če­ga on mo­ra hit­no da pu­tu­je u Nik­šić. Su­di­ja M.B. je za vri­je­me glav­nog pre­tre­sa te­le­fo­ni­rao, tra­že­ći mi­šlje­nje šta da ura­di. Ovaj advo­kat pret­po­sta­vlja da je tra­žio mi­šlje­nje pred­sjed­ni­ce su­da, što je po mi­šlje­nju bra­ni­o­ca ne­do­zvo­lje­no. Su­di­ja M.B. je se na kra­ju glav­nog pre­tre­sa 21. ok­to­bra 2011. go­di­ne vi­so­kim to­nom obra­tio svim pri­sut­ni­ma u sud­ni­ci i vi­kao: „Iz­la­zi­te na­po­lje, na­po­lje, na­po­lje iz kan­ce­la­ri­je” – kon­sta­to­va­no je u pod­ne­sku zbog ko­jeg je Le­pe­tić ka­žnjen.
Osnov­ni sud u ovom gra­du je pro­ci­je­nio da je iz­ni­je­tim kva­li­fi­ka­ci­jama advo­kat „vri­je­đa­njem na­ru­šio ugled su­da i ugled nje­go­vih uče­sni­ka“.
Vi­ši sud je oci­je­nio da je ni­ži sud za­ko­ni­to do­nio rje­še­nje o ka­žnja­va­nju Le­pe­ti­ća, ko­ji je, ka­ko su sma­tra­li, oma­lo­va­žio i uvri­je­dio sud, su­di­ju i pred­sjed­ni­ka su­da, zbog če­ga je ka­žnjen sa 1.000 eura.
Pred­sjed­ni­ca Ustav­nog su­da De­san­ka Lo­pi­čić i su­di­je Mi­lo­rad Go­gić, Dra­go­ljub Dra­ško­vić, Mi­o­drag Ilič­ko­vić, Me­vli­da Mu­ra­to­vić i Bu­di­mir Šće­pa­no­vić do­ni­je­li su od­lu­ku ko­jom su usvo­ji­li ustav­nu žal­bu Le­pe­ti­ća.
– U skla­du sa sta­vom 2, čla­na 10 Evrop­ske kon­ven­ci­je vlast se mo­že mi­je­ša­ti u ostva­ri­va­nje slo­bo­de iz­ra­ža­va­nja sa­mo ako se is­pu­ne tri ku­mu­la­tiv­na uslo­va – mi­je­ša­nje je pro­pi­sa­no za­ko­nom, mi­je­ša­nje ima za cilj da za­šti­ti je­dan ili vi­še pred­vi­đe­nih in­te­re­sa ili vri­jed­no­sti i mi­je­ša­nje je neo­p­hod­no u de­mo­krat­skom dru­štvu. Su­do­vi mo­ra­ju sli­je­di­ti ova tri uslo­va kad raz­ma­tra­ju i od­lu­ču­ju o pred­me­ti­ma ko­ji se ti­ču slo­bo­de iz­ra­ža­va­nja – na­vo­di se u obra­zlo­že­nju su­di­ja Ustav­nog su­da.
Ustav­ni sud je, ka­ko se kon­sta­tu­je, na­šao da je u kon­kret­nom slu­ča­ju mi­je­ša­nje u slo­bo­du iz­ra­ža­va­nja Le­pe­ti­ća bi­lo pro­pi­sa­no za­ko­nom, od­no­sno čla­nom 206, stav 1, 2 i 3 Za­ko­na o kri­vič­nom po­stup­ku. Su­di­je su oci­je­ni­le da se mi­je­ša­njem u pra­vo pod­no­si­la­ca žal­be te­ži­lo le­gi­tim­nom ci­lju – odr­ža­va­nju auto­ri­te­ta sud­ske vla­sti.
– Ustav­ni sud je, me­đu­tim, utvr­dio da mi­je­ša­nje u pra­vo na slo­bo­du iz­ra­ža­va­nja pod­no­si­o­ca žal­be ni­je bi­lo oprav­da­no i „nu­žno u de­mo­krat­skom dru­štvu”. Na­i­me, u kon­kret­nom pred­me­tu pod­no­si­lac žal­be je u pod­ne­sku ko­ji je upu­tio su­du opi­sao šta se do­ga­đa­lo na ras­pra­vi pred su­dom i da su su­do­vi pri­li­kom osu­de pod­no­si­o­ca žal­be ogra­ni­či­li svo­ju ana­li­zu na či­nje­ni­cu da na­vo­di ko­je je is­ta­kao advo­kat pred­sta­vlja­ju oma­lo­va­ža­va­nje su­di­je, pred­sjed­ni­ka su­da, su­di­ja i dru­gih uče­sni­ka. Su­do­vi se ni­je­su upu­sti­li u ana­li­zu pro­por­ci­o­nal­no­sti u od­no­su na rav­no­te­žu iz­me­đu po­tre­be da se za­šti­ti auto­ri­tet sud­ske vla­sti i za­šti­te slo­bo­de iz­ra­ža­va­nja pod­no­si­o­ca žal­be. Shod­no to­me, Ustav­ni sud za­klju­ču­je da se raz­lo­zi ko­je su na­ve­li do­ma­ću su­do­vi ne mo­gu sma­tra­ti „re­le­vant­nim i do­volj­nim” da se oprav­da mi­je­ša­nje o ko­jem je ri­ječ – na­vo­di se u od­lu­ci su­di­ja Ustav­nog su­da.
A.T.